Pukotina je uobičajena mana kod zavarivanje titanijumskih ploča. Zavarena pukotina titanija pripada hladnoj pukotini, koja je uglavnom uzrokovana vodikom u zavari. Glavni izvori vodika su voda i ulje u tanjuru i žica za zavarivanje. Glavni razlog povećanja vodika u zavari je vlažnost okoline.
Tokom zavarivanje, velika količina vodika se rastvara u istopljenom bazenu pod djelovanjem visoke temperature. Tokom procesa hlađenja i učvršćivanja zavarivanja, vodik je lako pobjeći zbog brzog pada rastvorljivosti. Ako je brzina hlađenja zavarivanja prebrza, vodik neće pobjeći i ostati u zavari, što će učiniti vodik u zavari u superzasićenom stanju. Stoga vodik treba energično difuzno difuzno i u ovom području će biti promovisan daljnji embritlment.
Ako u ovoj regiji postoji usjek efekt i koncentracija vodika je dovoljno visoka, može doći do pukotina. Posebno u zimskoj konstrukciji temperatura okoline je niska, a vodena para je pričvršćena za titanijumsku ploču, što stvara uslove za zavareni vodik. Pošto je titanijumska ploča pretanka (1,2mm), čelična ploča je "vruća", temperatura polako raste, a brzina hlađenja odgovarajućeg titanijumskog zavariva prebrza. Tokom procesa hlađenja, zaostali vodik u zavari nema vremena za bijeg, i postoji u obliku supersatuacije u zavari, što na kraju dovodi do pojave pukotina.
Stoga, u procesu zavarivanja titanij čelične obložene ploče, površina baznog metala i žice za zavarivanje treba pažljivo očistiti, a temperatura okoline ne bi trebala biti niža od 5 °C. U zimskoj konstrukciji, pregrijavanje plamena se koristi za zagrijavanje čelične površine baznog toka, jedan je za uklanjanje vode oko zavarivanja, drugi je povećanje temperature zavarivanja i smanjenje stope hlađenja zavarivanja.
